Frankenštajnova majka - Agonija i smrt Aurore Rodriges Karbaljejre u vreme vrhunca nacionalkatoličke Španije, Duševna bolnica u Sjemposuelosu, Madrid, 1954–1956. #685222

Godine 1954, mladi psihijatar Herman Velaskes vraća se u španski gradić Sjemposuelos nakon 15 godina egzila u Švajcarskoj, gde se sklonio od građanskog rata. Počinje da radi u ženskom sanatorijumu za duševno obolele „Presveto srce”.
Njegova najčuvenija pacijentkinja je Aurora Rodriges Karbaljejra, koja je 1933. upucala svoju ćerku Hildegart sa četiri hica u glavu, tvrdeći da ima pravo da je ubije baš kao što bi umetnik imao pravo da pocepa crtež kojim je nezadovoljan.
U pitanju je istinit događaj koji je u to vreme bio najudarnija vest u svim španskim medijima.
Aurora poseduje veliko obrazovanje, neupitan autoritet i neverovatne pedagoške ambicije koje joj neretko pomračuju um. Jedna od njenih štićenica je i Marija Kastehon, medicinska pomoćnica koja svojim misterioznim, ali i skromnim poreklom privlači mladog psihijatra.
Tri sudbine se prepliću u nerazmrsivo klupko tajnih istorija, naklonosti, potisnutog besa i nepodnošlji-vog tereta puritanske Španije, koja grca pod Frankovim terorom. Zašto je Aurora ubila svoju ćerku, ko je u stvari Marija i da li Herman može da kontroliše svoja osećanja, onako kako bi jedan psihijatar morao to da učini?
Frankenštajnova majka je peti i poslednji roman u nedovršenoj sekstologiji Epizode beskonačnog rata Almudene Grandes, jedne od najznačajnijih modernih španskih spisateljica.
Romani nisu međusobno povezani, ali zajedno čine jednu duboku i nadasve potresnu analizu Frankove Španije i svih strahota koje je ta diktatura donela sa sobom.
Prerana smrt Almudene Grandes sprečila ju je da napiše finalni roman, ali to svakako ne umanjuje veličinu ovog grandioznog književnog projekta, koji je obeležio ne samo karijeru ove spisateljice već se slobodno može reći i celokupnu savremenu špansku književnost.