Poezija #280975

Zbirka pesama pisanih od 1902. do 1938. Sabrana poezija Milana Rakića.

„Kô ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.

Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,

I forumi pusti gde narod ne veća...
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom, kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća...“