Pereia tvrdi da... #853636

[...] čini se kao da se filozofija bavi samo istinom, ali nam možda daruje samo fantazije, dok se za književnost, naprotiv, čini da se bavi samo fantazijama, ali nam možda daruje istinu.
 
Leto 1938. Nad Lisabonom koji klone pod represivnim Salazarovim režimom, nadvija se senka Španije u kojoj je pri kraju građanski rat, dok u Evropi započinje Drugi svetski. Pereira je vremešni urednik kulturne rubrike drugorazrednih novina. Apatičan i bez ideala, vodi tih i monoton život, potpuno nezainteresovan za političku stvarnost oko sebe. Susret sa mladim levičarem Monteirom Rosijem donosi dramatičan preokret u Pereirinoj svakodnevici i uslovljava njegovo intenzivno unutrašnje sazrevanje, koje rezultira političkim buđenjem i činom pobune.
Ovo remek-delo oda je ličnom doprinosu u borbi protiv nesloboda, moralnoj odgovornosti intelektualaca pred zlom, istini koja nalazi put uprkos tiraniji i cenzuri, a sadrži gotovo sve najvažnije karakteristike Tabukijeve poetike: preispitivanje odnosa između književnosti i istorije, intertekstualnost, posvećenost Portugalu.Tabuki se bavi pasivnim posmatračima, onima koji svoje živote žive neometano „širom zatvorenih očiju“, tako omogućavajući zlu da se lakše širi.
 
Čim je objavljen 1994. godine, Pereira tvrdi da... postao je klasik italijanske književnosti, iste godine imao je čak 13 izdanja u Italiji i osvojio prestižne nagrade nagrade: Kampijelo, Vijaređo i Skano. Po knjizi je naredne godine snimljen istoimeni film u režiji Roberta Faence, sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi.
Prevod sa italijanskog: Ana Srbinović i Elizabet Vasiljević
 
 
 
***
 
„Briljantno ... o likovima ćete razmišljati nedeljama.“ ― Guardian
 
„Delo u visoko estetskom maniru, istorijski roman izliven u delikatno evokativnoj prozi i ispunjen duhovitim referencama na velikane moderne evropske književnosti. U ovoj knjizi, Italijani mogu da ispituju svoju političku savest kroz sliku prošlosti druge zemlje. Zadovoljstva koja se mogu doživeti u Pereiri bogata su i raznovrsna, ali što je najbolje od svega je što je u pitanju štivo u kom se izuzetno uživa.“ ― The New York Times
 
„Misteriozno, preteće, očaravajuće i zadivljujuće ... remek-delo sažetosti.“ Mohsin Hamid
 
„Suptilno, vešto i jasno. Toliko je jasno, u stvari, da možete videti veoma dug put dole, u srce jednog manjkavog, ali hrabrog ljudskog bića, u bolest nacije, u dubine političkog zla. To je najupečatljiviji roman koji sam pročitao poslednjih godina, i jedan od retkih koji se čini zaista neophodnim.“ Filip Pulman